Otkrijmo magiju čitanja!

„Čitanje je najbolje učenje“, rekao je veliki ruski književnik, Puškin. Svet knjiga je pun iznenađenja i neizvesnosti, podstiče našu radoznalost i kreativnost. Knjiga može biti naš prijatelj, inspiracija, podrška. Odvešće nas na dugo putovanje čiji tok oblikujemo sopstvenim maštanjima.

 Savremene generacije pokazuju sklonost da stvari procenjuju na osnovu toga da li od njih imaju trenutnu korist i dobrodit. Upravo to jeste jedan od glavnih razloga zašto izbegavaju negovanje književne kulture i čitalačkih navika, a da pre toga nisu ni osetili čaroliju dobre knjige. Čitanje je neprekidan proces koji daje dugoročne i značajne rezultate. Zbog toga je potrebno već u najranijem detinjstvu upoznati dete sa najboljim prijateljem, knjigom. Istraživanja su pokazala da su prve godine života ključne za celokupan razvoj ličnosti. U tim trenucima odrasli imaju ključnu ulogu. Roditelji su prvi i najvažniji učitelji koji pomažu detetu da stekne ljubav prema čitanju. Ukoliko deci čitamo dok su mala, čitanje će im postati nezaobilazna aktivnost kad porastu. Zbog toga je vrlo važno da ih podstičemo i ohrabrujemo da izgrađuju svoj čitalački ukus.

 Sigurna sam da ćete biti saglasni sa činjenicom da savremeni način života diktira vrlo brz i često naporan tempo. Roditelji veći deo dana provode zatrpani obavezama, a deca vreme prekraćuju uz pomoć različitih tehnoloških pronalazaka. Međutim, kompjuterske igrice, društvene mreže, crtani filmovi nekvalitetnog sadržaja pružaju samo kratkotrajnu zabavu i često od dece čujemo dobro poznatu rečenicu: „Doosadno mi je!“ Kako biste sa decom proveli kvalitetno vreme i potpomogli njihov pravilan razvoj, potrudite se da u toku dana odvojite vreme za čitanje. Neka to postane vaša navika kojoj se posebno radujete i nikad je ne izbegavate. Trenuci čitanja i pričanja pomažu roditeljima i deci da se zbliže i uživaju u zajedničkoj aktivnosti. Da biste ih zainteresovali za čitanje, vrlo je važno da počnete što ranije. U ranom detinjstvu najbolje je da to bude vreme pred spavanje. Ne isključujte dete iz izbora same knjige. Pustite ga da istražuje, a vi ga usmeravajte. U početku će ga više privlačiti šarene i upečatljive ilustracije u knjizi, a tek kasnije će pažnja biti usmerena na sadržaj pročitanog i to je potpuno u redu. Pre čitanja samog teksta, zainteresujte dete. Ispričajte mu ponešto o samoj knjizi, kad je napisana, ko je autor, objasnite mu zašto se vama dopada knjiga, šta vam je posebno zanimljivo. Potrudite se da naslov teksta povežete sa svakodnevnim dešavanjima koja su bliska detetu. Na taj način podstičete dečju radoznalost. Dete postaje svesno da će čitanjem doći do odgovora na svoja pitanja. Kako biste podstakli dete da razvija kritičko mišljenje i gradi svoj čitalački ukus, nije dovoljno samo mu pročitati određeni sadržaj. Važno je da dete bude aktivan učesnik u samom procesu, a ne pasivni slušalac. Zbog toga imajte strpljenja za pitanja, štaviše, ohrabrujte ga da istražuje, promišlja, donosi zaključke, podstičite ga da prepriča ono što ste pročitali, da istakne detalje koji su ga posebno zainteresovali, da izmeni kraj priče, izmisli novog lika. Na taj način će samo čitanje biti mnogo zanimljivije i interaktivnije. Ukoliko vaše dete voli da crta, korisno bi bilo i da ga ohrabrujete da nacrta ono što ste mu pročitali. Imaćete slikovit prikaz mašte vašeg deteta.  Crtež nam otkriva mnoge značajne informacije o detetovoj ličnosti i percepciji, a sam proces čitanja prožet još jednom vrstom umetnosti postaje mnogo zanimljiviji i dinamičniji. Dete kvalitetno provodi slobodno vreme, usmerava pažnju na konkretne aktivnosti, razvija svoju kreativnost i podstiče pravilan razvoj.

 Važno je napomenuti da čitanje nije samo oblik zabave. Pruža nam mnogo više dobrobiti i korisno je za naš intelektualni razvoj. Čitanje je, zapravo, vrlo važna vežba za mozak koja nam pomaže da budemo mentalno aktivniji. Mozak je mišić kojem je potrebno da stalno bude aktivan i vežba. Čitanjem postajemo oštroumniji i pametniji. Što više knjiga pročitamo, doći ćemo do više vrednih saznanja. Ako želimo da budemo uspešni i ostvarene ličnosti, potrebno je da se informišemo, otkrivamo, istražujemo, a najbolji put u tome jeste onaj koji vodi kroz stranice knjiga. 

 Čitanje u velikoj meri utiče na bogaćenje rečnika i unapređuje veštinu čitanja i pisanja. Dok čitamo, uvek nailazimo na nepoznate reči. Širok vokabular je izuzetno važan za napredovanje. Vešti govornici imaju mnogo više uspeha u društvenim odnosima i poslu od onih ljudi koji se ne snalaze baš najbolje u komunikaciji. Upotreba pravih reči u određenim momentima sprečava nesporazume. Često deca nisu svesna koliko novih reči usvoje čitajući. Upravo u tome i jeste draž! Čitanje je proces nesvesnog i nenametljivog učenja, informisanja, a pritom je zabavan, inspirativan i opuštajući. Jedna je od najuspešnijih tehnika za rasterećenje misli i beg od svakodnevnih problema. Veliku korist ima i prilikom učenja stranih jezika. Čitajući knjige ili novinske tekstove, lakše usvajamo gramatiku i fraze jednog jezika.

 Često se roditelji nađu u nedoumici kako da zainteresuju dete da čita. Nisu sigurni ni oko izbora knjiga koja odgovara uzrastu deteta. Važno je da znate da ste vi najbolji primer svom detetu. Ako vas često vidi sa knjigom i ono će poželeti da čita. Uredite zajednički kutak za čitanje, ispričajte mu koje su vam omiljene knjige bile u detinjstvu, organizujte zajednički odlazak u biblioteku. Budite slobodni da potražite stručni savet bibliotekarke oko izbora odgovarajuće knjige. Dete često nagrađujte knjigom za postignute uspehe. Na taj način će shvatiti vrednost knjige. Trudite se da uključite i njegove vršnjake, pa organizujte zajednička druženja koja će proteći u čitanju omiljenih knjiga, istraživanju novinskih članaka, prepričavanju utisaka o pročitanim sadržajima. Pravilno ćete usmeravati ne samo svoje dete, već i njegove drugare. Ima li većeg uspeha od toga?

 Čitanje je najkreativnija i najpoučnija zabava koju možete ponuditi svom detetu!

Jelena Sredić, master profesorka srpskog jezika i književnosti