Korak po korak do uspešne tranzicije dece sa invaliditetom/hendikepom

Tranzicija dece sa invaliditetom/hendikepom iz predškolske ustanove u prvi razred osnovne škole

Polazak u prvi razred predstavlja novo iskustvo za svu decu. Za decu kojoj je potrebna dodatna obrazovna podrška, tj. decu sa invaliditetom/hendikepom prelazak iz predškolske ustanovu u osnovnu školu prepun je izazova. Za roditelje je ovo veoma stresan period. Suočavaju se sa mnogim strahovima i pitanjima: da li će dete biti prihvaćeno od vršnjaka i učitelja, da li će se osećati prijatno u novoj sredini, kako će učiti i napredovati, kakvi su zahtevi škole i da li će dete moći da odgovori na te zahteve, šta je potrebno od dokumentacije za dete priložiti na upisu, koju vrstu podrške će imati u školi, da li je potrebno da se angažuje lični pratilac deteta... Ova i još mnoga pitanja muče roditelje dece sa invaliditetom/hendikepom pri polasku u prvi razred. Planiran proces tranzicije utiče na to da li će adaptacija deteta na novu sredinu biti lakša ili teža i da li će se uspostaviti osnove za dalje uspešno školovanje.

Tranzicioni period, tj. period prelaska sa jednog na drugi nivo obrazovanja potrebno je da obuhvati duži vremenski period, najbolje od septembra kada dete krene u predškolsku grupu sve do decembra kada bude u prvom razredu osnovne škole, a ne period od par meseci pre polaska u školu.

Da bi tranzicija deteta sa invaliditetom/hendikepom u prvi razred osnovne škole bila uspešna neophodna je saradnja predškolske ustanove i osnovne škole, pre svega roditelja, vaspitača, učitelja i stručnih saradnika predškolske ustanove i osnovne škole. Saradnja ustanova je neophodna da bi se omogućila dobra priprema porodice i deteta  za prvi razred ali i priprema škole za dolazak deteta kome je potrebna dodatna obrazovna podrška. Saradnja i razmena informacija predstavljaju osnovu uspešnog planiranja i podrške deci u tranzicionom periodu. Prvi korak je odabir škole. Preporuka je da se odabere škola koja je najbliža mestu stanovanja i koju će pohađati deca iz predškolske grupe u koju je uključeno dete za koje se izrađuje tranzicioni plan. Potrebno je informisati roditelje o dostupnosti školskih prostorija, bezbednosti, opremljenosti didaktičkim materijalom i opremom i sl. Ove informacije roditelji bi trebalo da dobiju od predstavnika škole na zajedničkim sastancima na kojima bi pored roditelja deteta invaliditetom/hendikepom trebalo da učestvuju vaspitači, stručni saradnici ustanova (predškolske ustanove i osnovne škole) i budući učitelj prvog razreda.

Preporuka je da se tokom ovog perioda organizuju sastanci na kojima će prisustvovati roditelji deteta sa invaliditetom/hendikepom, vaspitači, učitelj i stručni saradnici predškolske ustanove i osnovne škole. Ovi sastanci su prilika da roditelji dobiju odgovore na pitanja, saznaju koja je dokumentacija potrebna za upis deteta u školu, upoznaju predstavnike škole sa detetom, vaspitači da prenesu informacije o prethodnom školovanju deteta, oblicima i metodama rada, očuvanim potencijalima deteta kao i o njegovima interesovanjima, a predstavnicima škole ovi sastanci pružaju mogućnost da se upoznaju sa potrebama i interesovanjima deteta kako bi se što kvalitetnije pripremili za njegov dolazak i dalje školovanje.

Cilj ovih sastanaka je sagledavanje i analiza mogućih prepreka za potpuno uključivanje deteta u osnovnu školu  i upoznavanje sa očuvanim potencijalima, jakim stranama kao i sa oblastima u kojima je potrebna podrška i izrada tranzicionog plana. Tranzicija treba da bude planirana. Tranzicioni plan je dokument kojim se osim sagledavanja i analize mogućih barijera, planiraju aktivnosti koje imaju za cilj prevazilaženje barijera, planiranje raznih vidova prilagođavanja u školskoj sredini kako bi dete nesmetano funkcionisalo i doprinosi boljem upoznavanju roditelja i dece sa zahtevima škole. Planiranje aktivnosti treba da bude usmereno na dobrobit deteta sa invaliditetom/hendikepom, ali i na dobrobit sve dece, vodeći računa o zdravlju, bezbednosti i interesu sve dece. Potrebno je da se aktivnosti usredsrede na ono što može da se menja, prilagođava u školskoj sredini, a da se ne upadne u zamku „popravljanja“ deteta.

Prilikom planiranja prilagođavanja i podrške detetu potrebno je voditi računa da se dete dodatno ne „etiketira“ ukazivanjem na detetove poteškoće i isključivanje, pa prilagođavanje i podrška treba da se planira što diskretnije.

Tranzicioni plan predstavlja podršku detetu tokom perioda adaptacije na novu sredinu i zahteve. U izradi tranzicionog plana potrebno je, kao što smo naveli, obavezno da učestvuju roditelji deteta sa invaliditetom/hendikepom jer su oni zastupnici prava svog deteta i najbolje poznaju dete. Roditelji treba da budu upoznati sa informacijama tj. dokumentacijom predškolske ustanove o detetu (portfolio, pedagoški profil i sl.) pitani i uključeni u njihovo predstavljanje predstavnicima škole.

Tranzicioni plan nije IOP ali može da bude sastavni deo IOP-a. On treba da pruži detetu kontinuiet u školovanju.

Takođe, potrebno je da se dete upozna sa učiteljem, školom tj. prostorom škole (učionice, toaleti, zbornica, kantina...), aktivnostima kao i sa dnevnim ritmom u cilju što uspešnije tranzicije.

Dobra tranziciona praksa obuhvata akcije, mere i postupke koje preduzima škola u saradnji sa porodicom i predškolskom ustanovom.

Polaskom deteta u školu se ne završava saradnja sa predškolskom ustanovom tj.vaspitačima. Poželjno je da oni budu podrška tokom prvog razreda tj. da se saradnja predstavnika osnovne škole, predškolske ustanove i roditelja nastavi tokom prvog polugodišta prvog razreda.

Dakle, prilikom kreiranja podržavajućeg okruženja tokom detetovog prelaza u školu, poželjno je težiti razvijanju partnerskog odnosa u kojem će sve uključene strane poznavati svoje uloge i odgovornosti kako bi razvijali zajednički cilj: da školska sredina bude za dete bezbedno i podsticajno mesto za učenje i druženje, da doprinosi socijalnoj i emotivnoj dobrobiti deteta, da utiče na bezbolno prilagođavanje novoj sredini, da podstiče razvijanje pozitivnog stava o školi i školovanju, da doprinosi uspešnosti u učenju i omogućava kontinuitet obrazovanja (školovanja).

Moglo bi se reći da je tranzicija period izazova i promena u koji ulazimo zajedno i iz kojeg izlazimo zajedno.

Autorka teksta:

Branka Bešlić, psihologinja

Tekst je deo kampanje javnog zagovaranja o neophodnosti uvođenja procesa tranzicije u predškolske ustanove i osnovne škole. Nacionalna asocijacija roditelja i nastavnika Srbije, koju čine lokalni gradski klubovi otpočela je prošle godine kampanju javnog zagovaranja za olakšavanje procesa tranzicije, odnosno prelaska dece iz predškolske ustanove u prvi razred, radi stvaranja podsticajnog okruženja za svu decu i uslova za inkluzivno obrazovanje. Pospešivanje saradnje predškolskih ustanova i škola vršeno je testiranjem različitih modela tranzicije prilagođenim lokalnom kontekstu u 10 gradova i predlaganjem inovativnih rešenja za uspešnu saradnju zaposlenih u vrtićima i školama i roditelja. Ukoliko i vi želite da sprovedete proces tranzicije u vrtiću ili školi, pišite nam na narnsoffice@gmail.com i dobićete podršku naših gradskih klubova. Uključite se u kampanju koristeći heštegove #IzVrtićaUškolu i #NARNSobrazovanje.