Gojaznost kod dece školskog uzrasta

Nedavno sprovedno istraživanje o stavovima roditelja u vezi sa nastavom na daljinu, koje je realizovala  NARNS, pokazalo je da veliki broj roditelja pokazuje zabrinutost za promene na nivou navika, stavova i ponašanja kod njihove dece, a odmah potom i strahove vezane za promene u psihofizičkom funkcionisanju dece, uslovljene smanjenom interakcijom sa vršnjacima, dugotrajnim sedenjem, višesatnom svakodnevnom izloženošću IKT i smanjenom fizičkom aktivnošću. Jedna od najčešćih bojazni jeste da će se deca ugojiti i da će stvoriti niz nezdravih prehrambenih navika.

Imajući u vidu pokazatalje vezane za zdravlje dece i mladih koji nisu vezani samo za doba pandemije, ova zabrinutost nije bez razloga.

Tokom poslednjih par godina izražen je porast gojaznosti kod dece i adolescenata širom sveta. Smatra se da je oko 10% od ukupnog broja dece školskog uzrasta u sveti preuhranjeno, od čega jedna četvrtina je gojazna.

Gojaznost je prouzrokovana neravnotežom izmedju unosa i potrošnje energije. Gojaznost u detinjstvu je verovatno rezultat interakcije genetskih, bioloških, psiholoških, socio-kulturnih činilaca i drugih činilaca okoline.

Rizik da dete bude gojazno zavisi od:

-       Genetskih činilaca

-       Činilaca okoline

-       Razvojnih činilaca

Prekomerna uhranjenost i gojaznost su prouzrokovane suvišnim nagomilavanjem masti u organizmu.

Kako izračunati indeks telesne mase deteta

Procena gojaznosti se vrši preko izračunavanja BMI/body mass indexa/. 

Ukoliko želite da izračunate indeks telesne mase Vašeg deteta, potrebno je da težinu izraženu u kilogramima podelite sa kvadriranom telesnom visinom.

              ITM= TM(kg)/TV²(m)

Stepen uhranjenosti se procenjuje vrednostima ITM, unet na grafikon rasta indeksa telesne mase, specifičan za uzrast i po ispitanika.

-       Preterano uhranjena deca, u riziku od gojaznosti s ITM većim od 97.percentila

Gojaznost u detinjstvu i adolescenciji povećava procenata posledica na kardiovaskularnom sistemu, metaboličkom, endokrinim poremećajima, ortopedskim i gastrointestinalnim komplikacijama i psihosocijalnim problemima.

Prevencina i terapija

Zapažen je rast značaja mera na prevenciji gojaznosti u detinjstvu i adolescenciji.

Osnovne mere u prevenciji gojaznosti i njenih komplikacija su:

-       prilagodjena ishrana optimalnim energetskim potrebama od najranijeg detinjstva

-       odgovarajuća fizička aktivnost

Deci starijoj od dve godine, savetuje se svakdonevna intezivna/umerena fizička aktivnost u trajanju od 30 minuta najmanje tri puta nedeljno. Uključivanje deteta u aktivnost koja obuhvata veće grupe skeletnih mišića je izuzetno značajno za rast i pravilan razvoj mladog organizma. Boravak uz televizor i kompijuter i druge ekrane ograničiti na najviše dva sata dnevno.

Važno je negovanje fizičke aktivnosti kroz redovnu nastavu fizičkog vaspitanja i programe u okviru predškolskih i školskih institucija ili u okviru različitih sprotskih organizacija.

U okolnostima koje je nametnula pandemija, jedan od mnogobrojnih roditeljskih zadataka jeste da preduzmu porodične aktivnosti koje će kompezovati smanjen obim nastave Fizičkog vaspitanja u školi i izostanak vanškolskih aktivnosti. Šetnje, trčanje, igranje u parku koje podrazumeva ljuljanje, klackanje, skakanje, penjanje, provlačenje, vežbanje u kući moraju postati deo novih porodičnih rutina, ukoliko do sada nisu bile. Mnoge škole su praktikovale vežbanje u učionicama, uz upotrebu stolice kao osnovne sprave, te se takve vežbe mogu primeniti i u kući.

Terapijski primarni cilj nekomplikovane gojaznosti u detinjstvu:

- korekcija načina ishrane

- povećanje fizičke aktivnosti

Glavni princip ishrane gojazne dece i njihive porodice je uzimanje uravnoteženih obroka, koji obezbedjuju nutritivne potrebe organizma za rast i razvoj. Unos masti ograničen na najvise 30%, proteini do 15%, a ugljeni hidrati (najviše složeni) 55% od ukupnog kalorijskog unosa.

Fizička aktivnost povećava utrošak energije i pomaže zdravo mršavljenje.

Neophodno je povećati svest među školskom populacijom o značaju balansirane i zdrave ishrane i fizičke aktivnosti, kao uslovu za zdraviji i dugovečniji život.

Razvoj zdravih životnih navika kod dece će istovremeno podsetiti roditelje na pravovremenu negu svoga zdravlja, koju je većina, pod teretom aktuelnog trenutka, donekle zanemarila.

Tekst napisala:

Dr Dubravka Topalović

Literatura:

1.Lobstein T.Baur L, Uauy R:IASO International Obesty Task Force Obesty in children and young people: a crisis in public health. Obes Rev 2004; 5 suppl,1:4-85.

2. Zdravković D, Banićević M, Bogdanović R, Crnčevuć N, Radlović N, Elaborat u projektu“ Prevencina i lečenje gojaznosti kod dece i adolescenata u Srbiji“, Medicinski glasnik 2007;12 suppl 23:1-58.