Šta je kvalitetno obrazovanje? (Dužnosti, prava, odgovornosti.)

Šta je kvalitetno obrazovanje? (Dužnosti, prava, odgovornosti)

Propisi

Naše obrazovanje reguliše veliki broj propisa. Najvažniji su oni koji imaju status zakona, a tu je i mnoštvo i podzakonskih propisa datih u vidu pravilnika i uredbi. Svi podzakonski propisi moraju biti usklađeni sa zakonima, a zakoni u oblasti obrazovanja moraju biti usklađeni sa drugim zakonima koji regulišu različite aspekte života i rada u našem društvu. Svi oni pak, moraju biti usaglašeni sa Ustavom, kao vrhovnim pravnim aktom. Dakle, pažljivo praćenje slova i smisla svakog zakona ili pravilnika bi nas, pre ili kasnije, dovela do Ustava. Mi nećemo ići tako daleko, ali je važno znati da je svakom detetu pravo na obrazovanje garantovano Ustavom. I mnoga druga prava su garantovana Ustavom, a svoj konkretan izraz imaju u obrazovnim zakonima. 

Najvažniji među njima su:

Jedan broj zakona reguliše posebne elemente sistema ili procesa obrazovanja kao npr. Zakon o udžbenicima, Zakon o učeničkom i studentskom standardu i sl. 

Od 2012. se zakonima i zakonskim propisima u regulaciji obrazovanja pridružila i Strategija za razvoj obrazovanja do 2020. Strategija nema snagu zakona jer ne podrazumeva i ne propisuje pravne sankcije, ali jeste obavezujuća za sve one koji planiraju ili odlučuju o budućnosti obrazovanja. Strategiju, osim toga, ne donosi Narodna skupština nego Vlada. Iako je, kao i svaka strategija, usmerena na duži vremenski period, pa stoga nije prirodno da se stalno menja, u načelu svaka nova vlada može da joj doda ono što smatra potrebnim ili je na neki drugi način izmeni. To strategiju čini nešto ranjivijom nego što su zakoni, ali ni oni nisu uklesani u kamenu i menjaju se često, a ponekad i značajno. Najpogodnije je da se prihvaćena strateška rešenja pretoče u odredbe zakona, čime se osigurava obaveznost njihovog izvršavanja.

Kompletnu listu obrazovnih propisa zainteresovani mogu naći na: www.mpn.gov.rs/dokumenta-i-propisi

Nije moguće da se na ovom mestu ulazi u sve pojedinosti i tančine načina na koje najvažniji obrazovni zakoni, na čelu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, regulišu kvalitet obrazovanja. Umesto toga, biće naglašena neka zakonska rešenja, najpre i u najvećoj meri ona iz Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koja su najznačajnija za razumevanje šta čini i kako se ostvaruje kvalitetno obrazovanje i kakvu ulogu u njegovom osiguranju mogu ili treba da imaju svi ključni akteri: škola i nastavnici, roditelji i sami učenici, kao i državni organi i institucije.

Većina zakona i podzakonskih akata koji regulišu obrazovni proces je, bilo neposredno, bilo posredno, usmerena upravo ka osiguravanju neophodnog nivoa kvaliteta u svim njegovim ključnim aspektima, posebno u pogledu ukupnih rezultata nastave, učenja i obrazovanja. To se, pre svih, odnosi na Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, ključni obrazovni zakon, koji reguliše sve elemente i nivoe preuniverzitetskog obrazovanja. U tom zakonu se kvalitetom obrazovanja bavi II poglavlje: RAZVOJ, OBEZBEĐIVANJE I UNAPREĐIVANJE KVALITETA OBRAZOVANJA I VASPITANJA, ali je sa kvalitetom povezan i ceo niz posebnih članova, počev već od onih u kojima se definišu ciljevi i očekivani opšti ishodi obrazovanja.

Državni organi i institucije

U cilju osiguranja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, zakon predviđa formiranje niza institucija – saveta, zavoda i Agencije za obrazovanje i vaspitanje.

Savete čine Nacionalni prosvetni savet i Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, a zavode Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Sve ove institucije su formirane i obavljaju svoja, zakonom predviđena posla.

Agencija za obrazovanje i vaspitanje još nije formirana, a glavni zadatak bi joj, prema slovu zakona, bio da prati ostvarivanje opštih principa i ciljeva, strateških pravaca razvoja i unapređenja celokupnog sistema obrazovanja i vaspitanja.

U glavnim crtama prikazane, dužnosti svake od pomenutih institucija se odnose na kvalitet tako što ga one, svaka u svom domenu, prate i/ili stvaraju preduslove da se on dostigne, a u nekim slučajevima i jedno i drugo.

Ova informacija je važna zato što se često dešava, ne samo među roditeljima i u široj javnosti, već i među profesionalcima da, nezadovoljni kvalitetom npr. nastavnih i obrazovnih programa, okrivljuju Ministarstvo prosvete, umesto Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, koji je zadužen da te programe izradi, i/ili neki od saveta, koji su zaduženi da programe koje je izradio ovaj Zavod razmotre i prihvate. 

Nadležnost Nacionalnog prosvetnog saveta je u Zakonu opisana u članu 14. Praktično sve stavke iz ovog člana se odnose na osiguranje ili unapređenje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Na nadležnost Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih odnosi se član 16. i u ovom članu sve stavke imaju neposredne veze sa kvalitetom obrazovanja i vaspitanja.

U pogledu osiguranja kvaliteta, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja je posebno zadužen za pripremu standarda kvaliteta udžbenika i nastavnih sredstava i uslova za ostvarivanje posebnih programa u oblasti predškolskog vaspitanja i obrazovanja (član 19), pripremu standarda iz nadležnosti Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih (član 20), kao i pripremu standarda kompetencija za profesiju nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika i njihovog profesionalnog razvoja i standarda kompetencija direktora (član 21).Međutim, i sva druga zaduženja koja, prema slovu krovnog zakona ovaj zavod ima, u osnovi su povezana sa brigom i odgovornošću za kvalitet obrazovanja i vaspitanja.

Kvalitet obrazovanja i vaspitanja je sržna tačka svih poslova za koje je zadužen Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Među njima je priprema opštih i posebnih standarda postignuća; standarda kvaliteta rada ustanova; posebnih standarda postignuća u osnovnom obrazovanju i vaspitanju i u opštem srednjem i umetničkom obrazovanju i vaspitanju; programa završnog ispita u osnovnom obrazovanju i vaspitanju, maturskih ispita u opštem srednjem i umetničkom obrazovanju i vaspitanju; pripremu instrumenata završnog ispita u osnovnom obrazovanju i vaspitanju, opšte i umetničke mature u opštem srednjem i umetničkom obrazovanju i vaspitanju, obradu i analizu rezultata ispita; vrednovanje ogleda; vrednovanje rada ustanova; obavljanje međunarodnih istraživanja, nacionalnih ispitivanja i praćenje učeničkih postignuća; pružanje stručne podrške Ministarstvu i nadležnim savetima po pitanju osiguranja kvaliteta i prikupljanja i obrade podataka; pružanje stručne podrške ustanovama u pogledu praćenja i vrednovanja stepena ostvarenosti ciljeva, opštih i posebnih standarda postignuća, samovrednovanja ustanova, pripremanje materijala za ispitivanje i ocenjivanje učenika, stručnih preporuka za prilagođavanje posebnih standarda; praćenje usaglašenosti sistema vrednovanja i osiguranja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja sa sistemima vrednovanja i osiguranja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja evropskih zemalja (član 22).

Među odgovornima je, naravno, i Ministarstvo prosvete. Njegova je, između ostalog, obaveza da planira i prati razvoj obrazovanja i vaspitanja, vrši nadzor nad radom ustanova i zavoda, planira, koordinira i organizuje programe stalnog stručnog usavršavanja zaposlenih, proverava rezultate ostvarenosti ciljeva obrazovanja i vaspitanja, ostvaruje međunarodnu saradnju na planu razvoja sistema obrazovanja i vaspitanja (prema članu 25).

Posebnu odgovornost imaju školske uprave, organizacione jedinice Ministarstva prosvete, koje o kvalitetu brinu kroz stručno-pedagoški nadzor u obrazovnim institucijama, stručnu podršku vrtićima, školama, vaspitačima i nastavnicima, naročito u oblastima razvojnog planiranja, razvoja školskog i vaspitnog programa i stručnog usavršavanja nastavnika, vaspitača, stručnih saradnika, direktora i sl. Školske uprave imaju veliku odgovornost i u pogledu ažuriranja i održavanja baze podataka u okviru jedinstvenog informacionog sistema. Postojanje i valjano funkcionisanje ovakvog sistema je jedan od zaštitnih znakova obrazovnog sistema koji funkcioniše na kvalitetnim osnovama (prema članu 26).

Nastavnici, vaspitači i stručni saradnici

Nastavnici, vaspitači i stručni saradnici imaju niz očiglednih dužnosti u pogledu doprinosa kvalitetu obrazovanja i vaspitanja. U daljem tekstu će svi oni biti obuhvaćeni zajedničkim nazivom nastavnici.

Osim da svoje profesionalne dužnosti obavljaju kao odgovorni i kompetentni profesionalci i moralne osobe, nastavnici su dužni da se stalno usavršavaju, kako bi sticali kompetencije za što uspešnije ostvarivanje i unapređivanje obrazovno-vaspitnog rada, postizanje ciljeva obrazovanja i standarda postignuća, u skladu sa opštim principima. Nastavniku koji se nije stručno usavršavao, a za to nema opravdane razloge, može biti oduzeta licenca, bez koje ne može da radi u obrazovnim ustanovama.

Nastavnik je dužan da postizanje ciljeva obrazovanja i vaspitanja i standarda postignuća osigura uvažavajući zakonima definisane principe obrazovanja, kao i predznanja, potrebe, interesovanja i posebne mogućnosti deteta i učenika. Posebno naglašeni zadaci stručnih saradnika se odnose na saradnju sa roditeljima, pružanje podrške nastavnicima za unapređivanje njihovog obrazovno-vaspitnog rada, pomoć u razvijanju individualnih obrazovnih planova i pomoć deci, učenicima, roditeljima, nastavnicima i vaspitačima po pitanjima koja su od značaja za obrazovanje i vaspitanje i razvoj profesionalne karijere učenika. 

Po sebi se razume da su nastavnici obavezni da učestvuju u radu stručnih organa, timova i pedagoškog kolegijuma ustanove.

Nastavnici nemaju dužnost, ali imaju mogućnost da, kroz učešće u radu raznovrsnih komisija, doprinesu i kvalitetnijim efektima rada institucija, posebno radu oba saveta i oba zavoda. Ovde je naročito značajno uključivanje nastavnika u rad Nacionalnog prosvetnog saveta, u svojstvu izabranih predstavnika stručnih društava. Najnoviji sastav ovog tela jasno pokazuje orijentaciju ka tome da nastavnici imaju većeg udela u donošenju najznačajnijih obrazovnih akata u našem sistemu (lista aktuelnih članova Nacionalnog prosvetnog saveta može se naći ovde). Osim u radu Nacionalnog prosvetnog saveta, nastavnici mogu da učestvuju i u radu raznih vrsta komisija koje, za različite potrebe i kroz proceduru javnog poziva formiraju oba zavoda.

Roditelji

Odgovornost roditelja možda nije tako vidljiva kao odgovornost nastavnika, ali je višestruka i višestruko značajna. Iako je mnogo puta i na mnogim mestima na ovom sajtu već naglašavano, nije zgoreg iznova ponavljati da bez kvalitetne saradnje škole i porodice nema ni kvalitetnog obrazovanja. Roditeljima je pružena mogućnost da, kroz rad u Savetu roditelja i članstvo u školskom odnosno upravnom odboru, u tom procesu imaju i formalni udeo, a to znači i odgovarajuću dužnost i odgovornost. 

Kao izabrani članovi Saveta roditelja ili organa upravljanja, školskog odnosno upravnog odbora, roditelji imaju priliku da učestvuju u donošenju niza važnih dokumenata i akata, pre svih statuta ustanove. Posebno je značajno učešće roditelja u donošenju pravila ponašanja i programa obrazovanja i vaspitanja, kao i razvojnog plana i godišnjeg plana rada. Roditelji učestvuju i u donošenju plana stručnog usavršavanja zaposlenih i prate njegovo ostvarivanje. I najzad, ali ne i najmanje važno, oni imaju priliku da učestvuju u razmatranju poštovanja opštih principa, ostvarivanju ciljeva obrazovanja i vaspitanja i standarda postignuća i preduzimanju mera za poboljšanje uslova i rezultata obrazovno-vaspitnog rada. 

Zakon o osnovama sistema je, očito, stvorio pretpostavke za aktivno i konstruktivno uključivanje roditelja u život, rad i razvoj škole.

Veoma je važno razumeti da to ne znači da će sve u školi biti planirano i izvedeno upravo onako kako roditelji smatraju da je potrebno. Planiranje školskog života i učešće u njemu iziskuje uzimanje u obzir interesa i gledišta i drugih učesnika (nastavnika, učenika, društvene zajednice), profesionalnih i pedagoških postulata, kao i objektivnih okolnosti i mogućnosti i sl. Najjednostavnije rečeno, nije reč o tome da se po svaku cenu ispunjavaju želje i očekivanja, posebno ne pojedinačne i lične, već da se grade konstruktivna rešenja i i time omogući da se neke želje i očekivanja zaista i ostvare.

Direktor, stručni organi, timovi i pedagoški kolegijum

Direktor je ključni pojedinac u školi i to u svakom pogledu. Lista odgovornosti koje je Zakon pripisao direktoru je dugačka, te je ovde nećemo navoditi. Dovoljno je reći da je direktor odgovoran za sve. To na svojevrstan način pokazuje koliko je značajno da svi akteri sa direktorom sarađuju na maksimalno konstruktivan i produktivan način. Sa druge strane, to od direktora zahteva da prepozna svaki trun saradničkog potencijala u svom okruženju i da ga maksimalno podstiče i koristi. 

Veliku pomoć direktor ima ako stručni organi, timovi i pedagoški kolegijum ustanove valjano obavljaju svoj deo posla u brizi o osiguranju i unapređivanju kvaliteta obrazovno-vaspitnog rada ustanove: prate ostvarivanje programa obrazovanja i vaspitanja; staraju se o ostvarivanju ciljeva i standarda postignuća; vrednuju rezultate rada nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika; prate i utvrđuju rezultate rada dece, učenika i odraslih; preduzimaju mere za jedinstven i usklađen rad u procesu obrazovanja i vaspitanja i rešavaju druga stručna pitanja obrazovno-vaspitnog rada. 

Učenici

Učenici su po mnogima, posebno kritičarima savremenog pristupa obrazovanju, previše zaštićeni i u odnosu na svoje obaveze i dužnosti, i u odnosu na odgovornost koju imaju. Kada se pogleda lista kojom su u Zakonu obuhvaćene obaveze učenika, čini se da ovakve primedbe nisu sasvim opravdane. Učenik, najpre, ne sme da ugrožava druge u ostvarivanju prava i ima obavezu da:  

  • redovno pohađa nastavu i izvršava školske obaveze; 
  • poštuje školska pravila, odluke direktora i organa škole; 
  • radi na usvajanju znanja, veština i vrednosnih stavova propisanih školskim programom, prati sopstveni napredak i izveštava o tome nastavnike i roditelje, odnosno staratelje; 
  • u postupku ocenjivanja pokaže svoje stvarno znanje bez korišćenja raznih oblika prepisivanja i drugih nedozvoljenih oblika pomoći; 
  • ne ometa izvođenje nastave i ne napušta čas bez prethodnog odobrenja nastavnika; 
  • poštuje ličnost drugih učenika, nastavnika i ostalih zaposlenih u školi; 
  • čuva imovinu škole i čistoću i estetski izgled školskih prostorija; 
  • stara se o očuvanju životne sredine i ponaša u skladu sa pravilima ekološke etike (prema članu 112).

Nesporazumi koji ponekad, češće nego što bismo voleli, nastaju u razumevanju i uzajamnom uravnotežavanju prava, obaveza i odgovornosti učenika, mogu da nastanu onda kada se slovo zakona nađe u raskoraku sa načinom na koji se zakon primenjuje. Pri tome je važno imati na umu da savremeno i kvalitetno obrazovanje u mnogo manjoj meri nego tradicionalno računa na represivne mere i kažnjavanje učenika. Očekuje sa da učenici odgovoran odnos prema svetu u kome žive ne uspostavljaju na bazi straha od kazne, već više na bazi usvojenih i osvedočenih vrednosti. 

Kroz učešće u radu učeničkog parlamenta učenici imaju mogućnost da stručnim organima, školskom odboru, savetu roditelja i direktoru daju mišljenje i predloge o: pravilima ponašanja u školi, merama bezbednosti učenika, godišnjem planu rada, školskom razvojnom planu, školskom programu, načinu uređivanja školskog prostora, izboru udžbenika, slobodnim i vannastavnim aktivnostima, učešću na sportskim i drugim takmičenjima i organizaciji svih manifestacija učenika u školi i van nje i drugim pitanjima od značaja za njihovo obrazovanje, razmatraju odnos i saradnju učenika i nastavnika i atmosferu u školi, obaveštavaju se o pitanjima važnim za školovanje i aktivno učestvuju u procesu planiranja razvoja škole i u samovrednovanju škole.Preuzimanje odgovornosti je najbolji način da se uči odgovornosti - odgovornom postupanju i odnosu prema sebi, drugima i svetu uopšte. Stoga je veoma važno da ni učenici ni učenički parlament ne budu shvaćeni formalistički i tretirani površno. Stvarno učešće učenika u životnim procesima u školi, mogućnost da donose odluke i budu odgovorni za njihove posledice, jedan je od najboljih priloga ukupnom kvalitetu škole i obrazovanja uopšte.

Ustanove

Sama ustanova ima zakonsku obavezu da se, i samostalno i u saradnji sa nadležnim organom u lokalnoj sredini, stara o obezbeđivanju i unapređivanju uslova za razvoj obrazovanja i vaspitanja, osiguranju i unapređivanju kvaliteta programa obrazovanja i vaspitanja, svih oblika obrazovno-vaspitnog rada i uslova u kojima se on ostvaruje. U ustanovi se vrednuje skoro sve ono što definiše kvalitet obrazovanja: ostvarivanje ciljeva i standarda postignuća, programa obrazovanja i vaspitanja, razvojnog plana i zadovoljstva dece, učenika i roditelja. 

Vrednovanje kvaliteta se ostvaruje i kroz samovrednovanje i kroz spoljašnje vrednovanje. Samovrednovanjem ustanova ocenjuje: kvalitet programa obrazovanja i vaspitanja i njegovo ostvarivanje, sve oblike i način ostvarivanja obrazovno-vaspitnog rada, stručno usavršavanje i profesionalni razvoj, uslove u kojima se ostvaruje obrazovanje i vaspitanje, zadovoljstvo učenika i roditelja, odnosno staratelja dece i učenika. 

U samovrednovanju učestvuju stručni organi ustanove, savet roditelja, učenički parlament, director i školski odnosno upravni odbor i to svake godine po određenim oblastima vrednovanja, a svake četvrte ili pete godine - u celini. 

Izveštaj o samovrednovanju kvaliteta rada ustanove podnosi direktor vaspitno-obrazovnom, nastavničkom, odnosno pedagoškom veću, savetu roditelja i školskom odboru.

Osiguranje kvaliteta uključuje i spoljašnje vrednovanje. Spoljašnje vrednovanje se izvodi na različite načine – kroz ocenu kvaliteta rada ustanove, završne i maturske ispite i učešće u nacionalnim i međunarodnim ispitivanjima. Ova poslednja se, po pravilu, ne bave kvalitetom rada pojedinačnih ustanova, nastavnika i učenika, već obrazovnog sistema bilo u celini, bilo u nekom segmentu. 

Kako naziv i kazuje, sama škola nije realizator ove vrste vrednovanja. To je jednim delom u nadležnosti Ministarstva, koje ga obavlja kroz stručno-pedagoški nadzor koji, prema potrebi, pruža školi podršku i u procesu samovrednovnja. Spoljašnje vrednovanje je drugim delom u nadležnosti Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, i obavlja ga kroz završne, maturske i druge ispite i nacionalna ispitivanja i istraživanja. 

Škola, odnosno direktor, ima obavezu da obezbedi učešće učenika na nacionalnom ispitivanju i regularne uslove za obavljanje svih ispita, testiranja i istraživanja, nacionalnih i međunarodnih. Rezultate nacionalnog ispitivanja škola koristi za unapređivanje svog razvojnog plana, školskog programa kao i plana stručnog usavršavanja i napredovanja nastavnika. Rezultati međunarodnih ispitivanja se koriste za procenu stanja i napretka obrazovanja.

 

Mnogi posebni aspekti osiguranja kvaliteta, brige i odgovornosti za kvalitet razvijeni su u nizu podzakonskih akata. 

Lista ovih propisa uključuje, među ostalima: Pravilnik o vrednovanju kvaliteta rada ustanova, Pravilnik o standardima kompetencija za profesiju nastavnika i njihovog profesionalnog razvoja, Pravilnik o opštim standardima postignuća za kraj osnovnog obrazovanja i vaspitanja, Pravilnik o opštim standardima postignuća za kraj opšteg srednjeg obrazovanja i srednjeg stručnog obrazovanja u delu opšteobrazovnih predmeta, Pravilnik o standardima kompetencija direktora ustanova obrazovanja i vaspitanja. 

Na ovom sajtu će uskoro biti ukratko prikazan sadržaj svakog od ovih pravilnika, a njihove integralne verzije su dostupne na ovoj adresi.



Pomozite nam da zajedničkim snagama iniciramo promene u obrazovanju i rešavamo probleme.

REGISTRUJTE SE »

Registracija je besplatna i jednostavna. Postupak traje samo nekoliko sekundi.

Ona vam omogućava da učestvujete u diskusijama na forumu, pristupite materijalima i sadržajima koji su dostupni samo registrovanim članovima, zatražite pomoć i savete od stručnjaka i pokrećete inicijative za bolje obrazovanje u svom okruženju.