Značaj i modeli saradnje roditelja i nastavnika

Otvorena diskusija

Obrazovanje.org
Partnerski za obrazovanje

31. Mar 2016. @ 02:29

Pre uključivanja u diskusiju, o dužnostima, pravima i odgovornostima roditelja i nastavnika pročitajte tekst Značaj i modeli saradnje.

Sandra G.

17. May 2016. @ 09:18

Jedno je slovo zakona, a drugo je ono sto se desava u praksi, jer iako je to sve lepo napisano na papiru, u skolama najcsce ne funkcionise taj zeljeni ili propisani nacin saradnje. Sve zavisi od nastavnika do nastavnika i direktora, a  recimo, mi smo prosli hod po mukama (i nismo ga zavrsili) u pokusaju da dete koje ima disleksiju, disgrafiju i diskalkulaciju ostvari prava koja mu po zakonu pripadaju. Nastavnici nisu edukovani na ovu temu, ne prepoznaju problem ili ga minimiziraju, a posledice po dete su strasne. Kako ostvariti adekvatnu saradnju kada uciteljica do cetvrtog razreda nije prihvatala da je dete disleksicno? Kako pricati o saradnji kada je uciteljica popustila pod pritiskom roditelja kojima se deca zalila sto nase dete ima poseban tretman, u smislu da joj je posle casa ostavljeno i vreme odmora da zavrsi kontrolni, jer sporo cita i pise? Kako objasniti nastavniku da ocena na pismenom ne zavisi od znanja ucenika vec vremena koje ima na raspolaganju? Zar nije signal na uzbunu to sto neko na usmenom ima sve petice, a na pismenom sve jedinice i dvojke? Izgubljeno je dragoceno vreme i na kraju smo bili prinudjeni da promenimo skolu.

Olga Nikolic
Novinarka u oblasti obrazovanja

19. May 2016. @ 12:01

Sandra, otvorili ste delikatnu temu o kojoj se u Srbiji malo zna, iako, na primer, disleksiju u Srbiji ima 10 odsto dece. Disleksija, disgrafija i diskalkulija, se, nažalost najčešće ne prepoznaju na vreme. Ni u porodici ni u školi, pa se deca koja imaju teškoće u čitanju, pisanju i računanju doživljavaju kao lenja i nezainteresovana za učenje. Mislim da su ključne reči za rešenje ove pojave kod dece i mladih školskog uzrasta komunikacija, informisanost, saradnja, strpljenje i učešće u zajedničkim aktivnostima. Ukoliko toga nema, i zakonski paragrafi ostaju mrtvo slovo na papiru. Prva greška u koracima događa se ukoliko u školi smatraju da je dete koje ima takve smetnje isključivo briga roditelja i staratelja i - obratno, ako oni misle da je to posao učitelja i nastavnika. 

Stručnjaci smatraju da je za decu sa ovakvim smetnjama najvažnije da određene stvari rade na način na koji mogu. Preporučuje se i izrada individualnog obrazovnog plana, mada često ni psiholozi, pedagozi u školi, pa ni roditelji, ni sami nemaju svest da je detetu potreban drugačiji pristup zbog specifičnog misaonog procesa. Zato je potrebno o ovoj temi pisati, razmenjivati iskustva i primere dobre prakse. Pionir u razbijanju ove tabu teme je kod nas Prvo srpsko društvo za disleksiju, u čijoj organizaciji su održane brojne tribine i okrugli stolovi, a njihovi članovi mogu korisiti i elektronski priručnik „Šta svaki prosvetni radnik treba da zna o teškoćama u učenju”. Društvo ima i svoj sajt „Disleksija Srbija”, na koji roditelji sa ovim smetnjama mogu uputiti učitelje i nastavnike svoje dece, kako bi se razbile zablude i predrasude. Oni, na primer, predlažu podršku jakih strana, tako što će, recimo, ta deca odgovarati usmeno, pismeni zadaci za njih mogu biti prilagodjeni tako da više zaokružuju, a manje pišu, da im se čita lekcija. O svemu tome roditelji treba da pričaju u školi sa pedagogom, psihologoim i razrednim starešinom, pre svega.

Obrazovanje.org
Partnerski za obrazovanje

19. May 2016. @ 05:53

Svesni smo situacije u školama i obrazovanju i to je jedan od razloga zašto smo želeli da pokrenemo inicijativu „Partnerski za obrazovanje“ koja bi trebalo da poveže prosvetne radnike i roditelje u nastojanju da se obezbedi bolje obrazovanje za svu našu decu.

Iako je, od kada je zakonom zagarantovana otvorenost škola i predškolskih ustanova za svu decu, dosta toga urađeno – imenovani i obučeni inkluzivni timovi u svakoj školi, formirane i obučene Interresorne komisije i niz drugih mera, jasno je da se uključivanje sve dece u obrazovanje ne odvija u svim školama i sredinama isto, kao i da su neki nastavnici u tome bolji, neki manje dobri. Rešenja su tu, i u nekim školama i sredinama uključivanje dece se odvija na zadovoljstvo sve dece, roditelja i nastavnika, a od naše dobre povezanosti i saradnje zavisi da li ćemo uspeti da jače zagovaramo za primenu politika koje je Vlada definisala.

Pored toga što svaka škola ima inkluzivni tim, postoje i mehanizmi podrške roditeljima i nastavnicima kao što su Mreža za podršku inkluzivnom obrazovanju ili klubovi nastavnika i roditelja u 10 gradova, sa ciljem formiranja Nacionalne asocijacije nastavnika i roditelja na nacionalnom nivou koji bi imali svoje predstavnike u svim telima u kojima se odlučuje o obrazovanju. Takođe, nadamo se skoroj mogućnosti predstavljanja i davanju doprinosa organizovanom jačem glasu nastavnika i roditelja kroz inicijativu koju pokrećemo. Verujemo da smo na dobrom putu.

Sandra, hvala Vam što ste podelili svoje iskustvo sa nama i pokrenuli ovu veoma važnu temu. Pozivamo i ostale članove foruma da se uključe u diskusiju i da nam prenesu svoja mišljenja i pozitivna i/ili negativna iskustva.

Sandra G.

21. May 2016. @ 11:12

Upoznata sam sa radom Drustva za disleksiju, koje funkcionise u otezanim uslovima zbog nedostatka sredstava, jer roditelji ne shvataju znacaj koje ono ima. Oni su nam bili dragocena pomoc i podrska u ovim godinama. Lepo je sto je drzava prepoznala konacno vaznost ovog problema, ali mislim da jos mnogo mora da se radi na edukaciji nastavnika, a narocito ucitelja, koji su prva stepenica za prepoznavanje disleksicne decea. Bilo bi dobro da o tome buduci ucitelji vise uce tokom skolovanja, onda ne bi dolazilo do situacija u kojoj roditelj tvrdi da dete ima problem, a da uciteljica odgovara da ce se sve srediti u trecem razredu. Pa kada se ne sredi, dete dodje do cetvrtog a da mu se drugovi podsmevaju jer jos uvek ne zna da cita i pise.

Prijavite se kako biste učestvovali u diskusiji.
Još uvek nemate nalog? Registrujte se.



Pomozite nam da zajedničkim snagama iniciramo promene u obrazovanju i rešavamo probleme.

REGISTRUJTE SE »

Registracija je besplatna i jednostavna. Postupak traje samo nekoliko sekundi.

Ona vam omogućava da učestvujete u diskusijama na forumu, pristupite materijalima i sadržajima koji su dostupni samo registrovanim članovima, zatražite pomoć i savete od stručnjaka i pokrećete inicijative za bolje obrazovanje u svom okruženju.