Koja je glavna uloga roditelja tokom onlajn nastave - evo šta treba da znate

Oduvek je podela uloga u porodici bila prilično jednostavna i laka – roditelji rade svoj posao, dok deca odlaze u školu, na treninge, druženja sa drugarima. Oduvek, pa sve do početka 2020. godine kada počinje era u kojoj i roditelji i deca ostaju kod kuće – prvi da rade, drugi da idu u onlajn škole, bez treninga, dok se druže na aplikacijama za komunikacije i igrajući onlajn igrice. Članovi porodice su mnogo više usmereni jedni na druge, provode više vremena zajedno, odnosi su dinamičniji, a interakcija nikada veća. Da li je?

Živimo u eri u kojoj su na testu sve porodične vrednosti – tolerancija, razumevanje najbližih, empatija, poverenje. Ne prolaze svi roditelji na isti način kroz ovu situaciju. Ima nas koji verujemo da je ovo vreme da nadoknadimo sve propuštene prilike, kada nismo mogli mnogo kvalitetnog vremena da provodimo zajedno, a ima onih koji smatraju da je privilegija za dečiju bezbednost to što više vremena provode u kući - „na oku“ roditeljima, da je cela ova teška situacija mnogo doprinela tome da se vratimo jedni drugima, bolje upoznamo i razumemo jedni druge. Svi primećujemo da se celo društvo digitalizovalo i da svi aspekti života danas imaju svoju „internet stranu“. Danas bi teško mogli da zamislimo dan bez Zoom sastanaka, vebinara, Google učionica, Viber i Whats'app grupa, igranja igrica, skrolovanja kroz Instagram.

Roditelji školaraca suočavaju se sa mnogo izazova – deca provode na internetu mnogo više vremena nego ranije (a i ranije je bilo previše, čini nam se), a o balansu između aktivnosti onlajn i oflajn ne možemo ni da govorimo jer nam je prioritet zaštita od ovog opasnog virusa, pa se uglavnom sklanjamo od ljudi, zaobilazimo javne prostore, socijalne interakcije.

Još veći, ako ne i najveći izazov je onlajn nastava. Iako su nastavnici imali godinu dana da se uhodaju i odaberu adekvatne platforme, naprave planove rada, osmisle aktivnosti deci koje nisu i ne mogu biti puko kopiranje zadataka iz učionice i prenošenje u internet prostor – čini nam se da je mnogo problema u realizaciji onoga što je svakom roditelju najvažnije – adekvatnog obrazovanja za našu decu.

Koja je glavna uloga roditelja tokom onlajn nastave – a odmah da vam kažemo da nije da sedimo u sobi iza monitora i slušamo šta nastavnici i druga deca govore da bismo to prepričavali na vajber grupama. I naravno da nije da šapućemo deci i pokazujemo im puškice dok odgovaraju – nema nastavnika koji to neće primetiti, svakako da to odmah vide i deca, pa je to situacija koja može da bude prilično neprijatna i diskreditujuća za vaša dete – ono postaje predmet podsmeha, prozivki, često i omalovažavanja i socijalnog isključivanja i iz grupa za onlajn druženje. Naš osnovni zadatak je da decu motivišemo i podržimo, baš kao i kada je redovna nastava bila u pitanju. Klinci su poznati po tome da će iskoristiti svaku mogućnost da “uhvate krivinu” i to nema veze sa vaspitanjem ni odgovornošću jer i mi smo bili klinci i sećate se da su nas non-stop vijali da se uhvatimo za knjigu umesto da “zvrjimo” napolju po ceo dan.

Da biste i njih i sebe poštedeli stresa i stvorili lepu, lagodniju klimu u kući, imamo nekoliko preporuka koje vam mogu pomoći.

Kako održati koncentarciju i fokus na nastavu?

Da bismo bili sigurni da deca prate nastavu, a i da im olakšamo organizaciju, možemo koristiti automatizovane liste obaveza, brz rokovnik, blokator veb lokacija ili druge digitalne alate za sprečavanje ometanja pažnje. Multitasking, odlaganje obaveza, odugovlačenje sa izvršenjem istih - za decu su uvek bila veliki izazov, a sve je postalo preintenzivno u doba globalne pandemije. Кako je škola potpuno ili delimično na mreži, može biti posebno teško ostati fokusiran – notifikacije iskaču sa svih strana, a sadržaji koji čekaju da budu otkriveni – našoj deci su prezanimljivi i svako odlaganje je neprihvatljivo. Otuda se često dešava da se isključe samo na minut, da prelete pogledom preko nečega, a ostanu zauvek na toj drugoj platformi – potpuno ignorišući nastavu, predavanje ili propitivanje nastavnika.

Koliko vremena deca treba da provedu na internetu? 

Ovo je pitanje koje roditelji postavljaju često, verovatno više od bilo kog drugog pitanja u vezi sa korišćenjem interneta i društvenih mreža. Odgovor je da nije važan kvantitet, već kvalitet vremena koje deca provode u sajber prostoru. Vidimo i sami i svesni smo činjenice da se život prebacio u taj digitalni prostor – od druženja, komuniciranja, igranja, učenja, iskazivanja ljubavi i raskida nekih nefunkcionalnih vezica, prozivanja drugara, deljenja saveta, izražavanja kreativnosti, čitanja, gledanja filmova i serija, informisanja, pa do maltretiranja drugara koji nam „nisu po meri“, pisanja lažnih vesti, diskreditujućih komentara na postove osoba koje nas nerviraju. Sve se dešava na internetu.

Naša uloga je da pomognemo deci da vreme koje provode onlajn bude kvalitetno, ispunjeno aktivnostima iz kojih uče, druže se, komuniciraju na način da razumeju svoje drugare, budu podrška kad im treba, traže podršku kada njima zatreba i rastu u osobe koje imaju svoj integritet i kredibilitet.

Utvrdite koja vrsta aktivnosti najbolje odgovara vašem detetu 

Da li naše dete bolje funkcioniše u nedigitalnim školskim aktivnostima – voli da ide u školu, voli da sedi u klupi i bude u interakciji sa nastavnicima i drugarima uživo, ili mu je lakše da bude ušuškano u stanu, sedi ispred kompjutera i na podeljenom ekranu gleda lica svojih drugara, nastavnika i prezentacije? Ukoliko je naše dete tip jedan, potrudimo se da nadomestimo nedostatak živog kontakta sa nastavnicima i drugarima, radimo sa detetom jedan na jedan, propitujmo ga, prolazimo zajedno kroz lekcije. Čak i ukoliko je dete više naklonjeno onlajn nastavi, to samo znači da mu je ovaj period manje stresan, ali nikako ne znači da mu ne treba socijalna podrška, partner u savladavanju novih znanja i nekih problemskih situacija. Samo treba da proverimo u kojoj meri i na koji način je neophodno sprovesti „kompenzaciju“ nastavnika u realnom prostoru i van digitalnog sveta.

Kako nadoknaditi nedostatak fizičke aktivnosti?

Deci je fizička aktivnost dragocena za fiziološko i mentalno zdravlje. Veliki problem ostajanja kod kuće na onlajn nastavi je izostanak aktivnosti, nema hodanja, trčanja, skakutanja, nema sportskih aktivnosti koje se u redovnim okolnostima dešavaju na svakom odmoru. Naš zadatak je da motivišemo dete i izdvojimo vreme za vežbanje. Sedenje sve vreme trajanja nastave je opterećujuće za telo koje rapidno raste, pa ima i saveta stručnjaka da dete stoji dok sluša predavanja. Neka deca su, čak, u stanju da se bolje usredsrede na zadatke dok stoje. Ne treba ih sputavati i insistirati da sednu, već ih podržati, razmisliti da računar ili tablet budu na višoj polici, da bi dete moglo da stoji dok prati nastavu.

Ukoliko smanjimo smetnje – dete će lakše pratiti nastavu

Kad god je to moguće, smanjimo ometanja kada naše dete prati nastavu ili završava školske zadatke. To uključuje buku, vizuelne izazove (crtaći, filmovi, TV…) ili nered (neka kuća bude uredna i neka igračke budu sklonjene). Odredimo radni prostor (ako dete nema svoju sobu, prilagodimo neki deo stana gde će imati mir) koji je udoban za naše dete.

Po potrebi prilagodimo svoj raspored

Ako je naše dete frustrirano ili veoma angažovano u učenju - promenimo svoj raspored kako bismo napravili pauzu ili da bismo proveli vreme dublje ulazeći u temu sa detetom. Neke aktivnosti u savladavanju novih znanja prolaze lakše od drugih. Naš zadatak je da budemo prisutni i pomognemo detetu u onim aktivnostima ili predmetima koji su teži. Važno je da dete zna da može na nas da se osloni, da uvek ima koga da pita i sa kim da razgovara. Na ovaj način se kreira dvosmerna komunikacija, a u razmeni informacija o lekcijama, provuku se i neke vrlo lične teme i dileme – saznamo mnogo važnih stvari o našem detetu, pokažemo da smo zainteresovani, podržavajući i osoba od poverenja. Koliko god da smo umorni od posla i mnogo tekućih aktivnosti, naš najvažniji zadatak da nam deca budu dobri ljudi, a to će postati samo ako su nam uvek prvi na listi prioriteta za pravljenje životnog rasporeda.

Odmor je preduslov za efikasno učenje

Nastavnici ne žele da klinci budu frustrirani zbog učenja. U stvari, nastavnici provode mnogo vremena pokušavajući da lekcije učine zanimljivim i da prilagode uputstva kako bi pružili pravi nivo izazova svojim učenicima. Ako je nešto previše izazovno ili je naše dete umorno i frustrano nemogućnošću da zapamti neki podatak ili reši neki zadatak – na nama je da zaustavimo učenje i insistiramo na odmoru. I odmor od nekoliko minuta može doprineti da nastavak učenja bude konstruktivniji. Važno je da napomenemo da pažljivo deljenje lekcije u segmente (smislene celine) omogućava detetu da lakše uči i pamti. Učenje cele lekcije donosi mnogo informacija, a svaka nova potiskuje prethodnu na marginu sećanja ukoliko ne damo priliku jednoj po jednoj informaciji da budu memorisane.

Uvek dajmo deci pozitivne povratne informacije

Svaki put kada naše dete završi jedan onlajn školski dan, otvorimo diskusiju o tome kako je bilo, da li su svi drugari bili, kako su nastavnici, da li se desilo nešto lepo… Pokažimo interesovanje za događaje od kojih je satkan život našeg deteta. Nakon toga možemo pomoći zajedničkim prelaženjem kroz zadatke, lekcije i stavljanjem plusića kroz uspešno izvršene aktivnosti. I ne zaboravimo da na kraju dana damo aplauz i sami sebi jer igramo zaista važnu ulogu u životu našeg deteta i životu uopšte.

Radimo na prevenciji digitalnog nasilja

Internet je platforma za učenje, sticanje iskustava koje svi mi u životu van interneta ne bismo mogli da steknemo, način druženja, komuniciranja, igranja. Deca svoje prve korake u digitalnom svetu prave kada i prve prave korake. Iako Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da se na uzrastu ispod 18 meseci ne izlažu uređajima koji su povezani na internet, mali je broj roditelja koji svojoj deci uskraćuje mogućnost gledanja crtanih filmova, dečjih pesmica i animacija već na uzrastu od osam ili devet meseci. Deca odrastaju sa digitalnim tehnologijama i digitalni svet je za njih realan svet, a svi događaji prelaze iz jednog u drugi, boje njihovu percepciju, ponašanje, stavove.

Mnogo lepih stvari nam donosi i pruža Internet. Od onih ružnih, najznačajnije je digitalno nasilje. Još nema dovoljno svesti o nesagledivim posledicama koje digitalno nasilje ostavlja na pojedinca, naročito na decu. Kao posledica tog neznanja, javlja se negacija problema, mišljenje da se ta vrsta problema dešava uvek nekom drugom i da nema šanse da i sami upadnemo u vrtlog digitalnog nasilja. Mi sami vrlo često i nepromišljeno ostavljamo informacije o sebi koje mogu biti zloupotrebljene – delimo lične podatke, ostavljamo trag o kretanju, informacije da ćemo neko vreme biti odsutni iz kuće. Takođe, vrlo često zaboravimo da su društvene mreže zapravo društveni medij, pa podelimo vrlo neprimerene sadržaje (poruke, slike, video materijale). Ljudi vole da podele dalje neprimerene sadržaje, pa je broj ljudi do kojih ta poruka dođe mnogo veći, a proporcionalno rastu i tuga i patnja osobe koja je izložena podsmehu i ružnim rečima (koje najčešće prate ovaj fenomen).

Najbolje ćemo se zaštititi ako tri puta razmislimo pre nego što neki neprimeren sadržaj o sebi ili drugima postavimo na internet. Sve što ne biste podelili sa nepoznatom osobom na ulici ili pokazali kamerama neke medijske kuće – nemojte postavljati ni na društvene mreže. Nasilje se uvek lako prepozna, pa je tako i sa digitalnim nasiljem. A šta raditi onda kada znamo da se ono dešava, pitanje je koje sebi postavljaju roditelji, deca, nastavnici, profesori, psiholozi…

Autorka:

Ana Mirković, psihološkinja

Tekstovi "Vodiča za roditelje kroz nastavu na daljinu" deo su projekta „Kvalitetnije i pravednije učenje na daljinu" koji Nacionalna asocijacija roditelja i nastavnika Srbije (NARNS) sprovodi u partnerstvu sa Grupom MOST.