Knowledge and Skills for Life – PISA 2000

Izdavač: The OECD Programme for International Student Assessment (PISA), 2001.

Ova publikacija na 24 stranice iznosi sve osnovne podatke i informacije o istraživačkom pristupu razvijenom u programu PISA i rezultate prvog istraživanja tj. testiranja učeničkih postignuća sprovedenog na osnovu tog pristupa.

Ona predstavlja veoma jednostavan i razumljiv uvod u složenu problematiku evaluacije obrazovnih postignuća i uporednog razmatranja efikasnosti različitih obrazovnih sistema.

Kroz pristup razvijen u PISA istraživanjima glavni naglasak se u obrazovanju postepeno pomerao od onoga što se unosi u sistem (programi, udžbenici, oprema, način upravljanja i sl) na ono sa čim se izlazi iz sistema tj. ono što učenici zaista nauče u školi, umeju da primenjuju izvan škole i uspešno koriste u daljem učenju. 

Postepena promena paradigme koja može da se prati na stranicama ove publikacije se, dakle, sastoji u smeni onoga što se vrednuje: sa pitanja šta je učenik zapamtio i šta je u stanju da ponovi, traga se za  onim što zna da zna i za čim je u stanju da posegne i da se posluži kad god mu je to potrebno ili pogodno. Nova paradigma u prvi plan stavlja pitanja kakva su: koliko je učenik pripremljen za izazove koji ga očekuju; ume li da promišlja, analizira i na razumljiv način saopštava svoje ideje, koji faktori utiču na jedno, drugo i treće. Promena paradigme se stoga sastoji u izmenjenom odgovoru na pitanje šta je dobar pokazatelj postignuća, a time i efikasnosti i kvaliteta obrazovanja.

Rezultati istraživanja

Jedan od zanimljivih nalaza PISA 2000 je da učenici širom sveta sve manje čitaju. Samo je (u proseku) 11% onih koji čitaju iz uživanja i koji određeno vreme svakog dana provode čitajući. Da li su oni koji vole da čitaju ujedno i oni koji su bolji u čitanju. Rezultati pokazuju da uglavnom jesu, ali veza nije ni jednosmerna ni nužna. Ima zemalja u kojima se mnogi učenici ne izjašnjavaju kao ljubitelji čitanja, ali su ipak relativno uspešni na zadacima čitalačke pismenosti. Takva zemlja je npr. Japan. Sa druge strane, učenici u npr. Letoniji i Grčkoj vole da čitaju, ali su manje uspešni na zadacima čitalačke pismenosti.

Odgovor na pitanje ko su i kako uče petnaestogodišnjaci iziskuje pažljivo slaganje složenog mozaika. Rezultati PISA 2000 ukazuju na neke njegove elemente: u nekim zemljama skoro četvrtina učenika ima negativne stavove prema učenju i školi; relativno mali deo učenika vidi da je matematika vredna truda s obzirom na korist koja se od nje u životu može imati; učenici koji se u učenju snažno oslanjaju na pamćenje nisu obavezno uspešni u učenju, dok oni koji razvijaju druge strategije po pravilu jesu; i saradničko i takmičarsko učenje imaju svoje mesto u uspešnom učenju, što ukazuje da su ove strategije komplementarne pre nego uzajamno isključive.

Preuzmite publikaciju Knowledge and Skills for Life – PISA 2000. (pdf, 2,9 MB)