Interkulturalno obrazovanje i razvijanje kompetencija za uvažavanje različitosti

Danijela S. Petrović

Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu

Određenje i ciljevi interkulturalnog obrazovanja

Interkulturalno obrazovanje je obrazovanje koje uvažava i podržava različitost u svim oblastima ljudskog života ukazujući i činjenicu da su ljudi razvili niz različitih načina života, običaja i pogleda na svet i da nas upravo ta raznolikost obogaćuje. Druga značajna odlika interkulturalnog obrazovanje je da se ono zalaže za ravnopravnost, jednake mogućnosti, socijalnu pravdu, ljudska prava, društvenu inkluziju i druge vrednosti koje su u osnovi demokratskog društva, a suprotstavlja se nepravdi, netoleranciji, govoru mržnje, predrasudama i diskriminaciji.

Interkulturalno obrazovanje ima za cilj da promoviše i razvije uvažavanje kulturnih razlika u jednom društvu i da unapredi sposobnost komunikacije i spremnost pojedinaca za stupanje u interakciju i dijalog sa osobama koje imaju drugačije kulturno poreklo. Pored nastojanja da sve učenike (bez obzira na manjinsko, odnosno, većinsko poreklo) osposobi za suživot u multikulturalnom društvu, interkulturalno obrazovanje nastoji da obezbedi jednake obrazovne šanse i podrži školska postignuća svih učenika, a naročito učenika iz manjinskih i osetljivih grupa. Time ovaj vid obrazovanja vodi obrazovnoj i socijalnoj inkluziji umesto isključenosti i segregaciji, i doprinosi kvalitetnom obrazovanju za sve učenike. Putem interkulturalnog obrazovanja podstiče se razvoj interkulturalne osetljivosti i stiču se kompetencije neophodne za uspešnu interkulturalnu komunikaciju i dijalog.

Interkulturalna kompetnetnost 

Interkulturalna kompetentnost je sposobnost uspešnog komuniciranja sa osobama iz drugih kultura koja počiva na stavovima, znanjima i veštinama. Neki od stavova koji se nalaze u osnovi interkulturalne kompetentnosti jesu da ljudi treba da budu radoznali i otvoreni za učenje o drugim kulturama, svesni toga da su kompleksna kulturna bića, svesni uticaja koji kultura kojoj pripadaju ima na njihovo mišljenje i ponašanje, otvoreni i spremni da preispituju pogrešna uverenja o sopstvenoj i drugim kulturama. Da bi se ostvarila uspešna komunikaciju i dijalog sa osobama iz druge kulture, neophodno je posedovanje određenih znanja ne samo o kulturnoj baštini, običajima, vrednostima, već i o specifičnim, „dubinskim“ karakteristikama druge kulture (na primer, naglasak na grupnim ili individualnim ciljevima, odnos prema vremenu, itd.). Interkulturalna kompetentnost uključuje čitav niz veština kao što su sposobnost razumevanja „drugačijeg pogleda na svet”; sposobnost da se prepoznaju i koriste kulturne razlike kao jedan od resursa za učenje; sposobnost da se kritički, uz primenu eksplicitnih kriterijuma, evaluiraju perspektive, prakse i produkti, kako sopstvene, tako i drugih kultura i zemalja; sposobnost angažovanja u novim oblicima ponašanja kada druga kultura to zahteva i dr.

Interkulturalna osetljivost

Poseban aspekt interkulturalne kompetentnosti predstavlja, interkulturalna osetljivost tj. sposobnost opažanja relevantnih kulturnih razlika i razvijanja pozitivnih osećanja prema njima. Interkulturalno osetljiva osoba je motivisana da uoči, razume, uvaži, prihvati kulturne razlike i da u interkulturalnoj komunikaciji ostvari obostrano prihvatljive ishode. Zbog toga interkulturalna osetljivost podstiče prikladno i efikasno ponašanje tokom interkulturalne komunikacije.  

Interkulturalno obrazovanje u školi i razredu 

Uvažavanje različitosti je od posebnog značaja u školi i razredu jer deca i mladi neće biti u stanju da se angažuju u procesu saznavanja i učenja ukoliko njihove bazične socijalne potrebe, kao što su potreba za sigurnošću, uvažavanjem i pripadanjem, prethodno nisu zadovoljene. 

U multikulturalnim školama i sredinama, se putem interkulturalnog obrazovanja podstiče i razvija zajedništvo, tolerancija, uzajamnost, ravnopravnost, međuzavisnost, i solidarnost između učenika, pripadnika većinske i manjinske zajednice. Kroz učenje o drugima i drugačijim jačaju se pozitivni odnosi i prevladavaju prepreke u interakciji, a ostvaruje se i pravo svakog učenika na različitost i nediskriminaciju.

Interkulturalno obrazovanje je značajno i za škole u zajednicama koje se obično smatraju kulturno „homogenim“ imajući  u vidi da su i u ovakvim zajednicama prisutne brojne razlike koje su često veće nego razlike između nekih etničkih zajednica. Zbog toga je i u njima važno da deca i mladi uče kako da smanje prostor za netrpeljivost, formiranje stereotipa i predrasuda, kako da stvaraju klimu uzajamnog poverenja i kako da  kroz dijalog razrešavaju nesporazume i sukobe. 

Potrebno je da deca i mladi kroz interkulturalno obrazovanje razviju interkulturalnu osetljivost i kompetentnost bez obzira u kojoj sredini žive. U suprotnom oni su pod rizikom da u svom razvoju ostanu na nekom od etnocetričkih stadijuma, koje odlikuje izbegavanje kulturnih razlika, ili odbrambeni stav prema njima, stereotipno i omalovažavajuće viđenje pripadnika drugih kultura, a u nekim slučajevima nasilničko ponašanje i diskriminacija pripadnika drugih kulturnih grupa.

Uloga nastavnika

 Razvijanje interkulturalne osetljivosti i kompetentnosti  je proces koji od osobe zahteva poznavanje sebe, sopstveni kulturni identitet i sopstvenu kulturu kako bi bila u stanju da razume kulture drugih. Ovaj proces zahteva preispitivanje i kritičko promišljanje sopstvenog pogleda na svet i sopstvenog života. Reč je o veoma kompleksnom procesu kroz koji nastavnici treba da vode svoje učenike oslanjajući se na interkulturalno obrazovanje, što za nastavnike istovremeno može biti veoma podsticajno, ali i izazovno i zahtevno. Naime, da bi nastavnici bili u stanju da podstiču razvoj interkulturalnih kompetencija kod svojih učenika neophodno je da i sami poseduju znanja o različitim kulturama, sposobnost uočavanja i prihvatanja različitosti, pozitivne stavove o svojoj i drugim kulturama, to jest, da su i sami budu interkulturalno osetljivi i kompetentni.

 Međutim, treba imati u vidu i da kompetencije nastavnika za interkulturalno obrazovanje nisu dodatni aspekt profesionalnog razvoja nastavnika već važan deo same profesije nastavnika. Pored toga, u svakodnevnom školskom radu ima dosta prostora za primenu interkulturalnog  obrazovanja. U tom smislu, ne postoji nijedan nastavni predmet koji je „interkulturalno irelevantan“. Svaki nastavnik može da primenjuje interkulturalni pristup i metode poučavanja koje kod učenika razvijaju interkulturalnu osetljivost i interkulturalne kompetencije (na primer, putem ohrabrivanja da preispituju različite poglede na svet, načine mišljenja i rešavanja problema, kao i kroz primenu kooperativnih nastavnih metoda). Pored uključivana interkulturalnih sadržaja u nastavu, nastavnici i svojim stavovima i celokupnim ponašanjem doprinose razvijanju interkulturalne osetljivosti učenika.

Takođe, do transformacije škole na polju interkulturalnosti ne može doći samo intervencijom pojedinih nastavnika već je neophodna sistemska podrška; planski i timski rad svih zaposlenih u ustanovi, kao i participacija učenika, roditelja i lokalne zajednice.